Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi jednu priču o poplavi. - Riješila sam, Savo, sestro,da se vrati sve na mjesto. Izlit ću se iz korita, potopit ću polja žita. Puteve ću potopiti i krovove sve prekriti. Da podsjetim srca mnoga,šta je bratstvo, šta je sloga. I granice izbrisat ću, da izmirim srpsku braću. Jer tek onda kad izgubi, brat će s bratom da se ljubi. Brat će brata da pomaže, brat će s bratom da se slaže. I saznat će srca mnoga za jednoga oca - Boga. Da se njemu oni mole i Hrvata, brata vole. Da poteku sa usana molitve za Muslimana. I da vole braću borce, Makedonce,Crnogorce. U molitvi svak' spomene braću našu, sve Slovene. Da se brat sa bratom druži, prijateljsku pomoć pruži. U nevolji da se sjete jedan drugom da dolete. To su, Savo, želje moje, da se vrati sve na svoje - Drina reče, pa poteče. Pričekaj me, Drino, vodo, poći ću i ja sa tobom. Potecimo mi zajedno, neka budu svi k'o jedno. Nek' nauče da se vole, Bogu ocu da se mole. Nek' se sjeti brat svog brata, da ne bude više rata!

- Miljana Stević

Za Tamaru

"Ispred teatra Boljšoj ja sam te čekao satima. (...) Na -26 Moskva je tonula u san, a ja sam se topio kao snijeg kada ga staviš na dlan. Tamara, bijele noći vjetar šamara, a tebe nema. Tamara, nikad nije bilo tužnije..."